Molekularna gastronomija se često povezuje sa modernom, eksperimentalnom kuhinjom i može uključivati upotrebu novih sastojaka, inovativne tehnike kuvanja i nove načine predstavljanja hrane. Neke od ključnih tehnika i principa molekularne gastronomije uključuju:

• Korišćenje moderne opreme i tehnika za kuvanje, kao što su sous-vide kuvanje, sferifikacija i pene, za stvaranje novih tekstura i ukusa.
  
  
• Proučavanje fizičkih i hemijskih svojstava sastojaka i kako se oni menjaju tokom kuvanja i varenja.
  
  
• Upotreba naučnih principa, kao što je Maillardova reakcija (hemijski proces koji rezultira braoniranjem hrane) i uloga enzima u varenju, da bi se razumeli ukusi i teksture jela i manipulisali njima.
  
  
• Istraživanje senzornih i psiholoških aspekata hrane, uključujući kako ljudi percipiraju ukus i aromu, i kako izgled i prezentacija jela mogu uticati na njegov percipirani ukus i uživanje.

Molekularna gastronomija je imala značajan uticaj na moderne kulinarske trendove i tehnike i nastavlja da pomera granice mogućeg u kuhinji.

Fokus je često na transformaciji teksture i prezentacije poznate hrane koristeći različite tehnike.

Evo nekih osnovnih prehrambenih derivata koji se obično nalaze u molekularnoj gastronomiji:

• Sferifikacija: Ova tehnika uključuje pretvaranje tečnosti u male sfere koje podsećaju na kavijar ili bisere.
  Postoje dve glavne vrste sferifikacije:

Osnovna sferifikacija: Koristi natrijum alginat i kalcijum hlorid za stvaranje tanke gel membrane oko tečnog jezgra.

Reverzna sferifikacija: Proces je obrnut, a tečnost bogata kalcijumom je potopljena u kupatilo sa natrijum alginatom.

• Pena: Pene su lagane i prozračne teksture nastale ugradnjom gasa u tečnost pomoću sifona za mućenje ili sredstva za penjenje kao što je sojin lecitin. Uobičajeni primeri uključuju penaste voćne sokove ili slane pene koje prate jela.
  
  
• Želifikacija: Proces pretvaranja tečnosti u gelove ili čvrste teksture pomoću agenasa za želiranje kao što su agar-agar, želatin ili karagenan. Ova tehnika se može koristiti za pravljenje jestivih kockica ili listova u obliku gela.
  
  
• Emulzifikacija: Stvaranje stabilnih emulzija korišćenjem supstanci kao što su sojin lecitin ili ksantan guma za mešanje tečnosti koje se obično ne mešaju. Ova tehnika se koristi za pravljenje jedinstvenih preliva za salatu ili vinaigreta.
  
  
• Dehidracija: Uklanjanje vode iz hrane metodama kao što su sušenje zamrzavanjem ili korišćenje sredstva za sušenje, što rezultira hrskavim teksturama. Dehidrirani sastojci se obično koriste za dodavanje zanimljivih tekstura jelima.
  
  
• Sous Vide: Ova metoda kuvanja uključuje vakuumsko zatvaranje hrane u vrećici i kuvanje na precizno kontrolisanoj niskoj temperaturi u vodenom kupatilu. Pomaže u zadržavanju prirodnih ukusa i tekstura sastojaka.
  
  
• Tečni azot: Korišćenje tečnog azota na ekstremno niskim temperaturama za brzo zamrzavanje sastojaka. Ovo se može koristiti za pravljenje instant sladoleda, sorbeta ili smrznutih deserta.
  
  
• Espuma: Espume su pene stvorene korišćenjem dozatora za šlag i prožete različitim ukusima. Često se koriste da dodaju nalet ukusa i teksture jelima.
  
  
• Pušenje: Dodavanje hrane ukusima dima korišćenjem tehnika kao što su pušenje oružja ili kloša. Ovo jelu daje jedinstvenu aromu i ukus.
  
  
• Molekularni gelovi: Korišćenje hidrokoloida kao što su agar-agar, pektin ili gelanska guma za stvaranje stabilnih gelova sa jedinstvenim teksturama i oblicima.

Ovo je samo nekoliko primera mnogih tehnika i sastojaka koji se koriste u molekularnoj gastronomiji. Kuvari i ljubitelji hrane često eksperimentišu sa različitim kombinacijama kako bi stvorili vizuelno zapanjujuća i inovativna jela sa neočekivanim teksturama i ukusima.