Molekularna gastronomija se često povezuje sa modernom, eksperimentalnom kuhinjom i može uključivati upotrebu novih sastojaka, inovativne tehnike kuvanja i nove načine predstavljanja hrane. Neke od ključnih tehnika i principa molekularne gastronomije uključuju:

• Korišćenje moderne opreme i tehnika za kuvanje, kao što su sous-vide kuvanje, sferifikacija i pene, za stvaranje novih tekstura i ukusa.
  
  
• Proučavanje fizičkih i hemijskih svojstava sastojaka i kako se oni menjaju tokom kuvanja i varenja.
  
  
• Upotreba naučnih principa, kao što je Maillardova reakcija (hemijski proces koji rezultira braoniranjem hrane) i uloga enzima u varenju, da bi se razumeli ukusi i teksture jela i manipulisali njima.
  
  
• Istraživanje senzornih i psiholoških aspekata hrane, uključujući kako ljudi percipiraju ukus i aromu, i kako izgled i prezentacija jela mogu uticati na njegov percipirani ukus i uživanje.

Molekularna gastronomija je imala značajan uticaj na moderne kulinarske trendove i tehnike i nastavlja da pomera granice mogućeg u kuhinji.